Od Jubavi San Dusa Ranjena Letra

Pod mojon provon olujno je more A nigdi svitla da mi snage da Sva jidra spustan, zasto da se bore Od jubavi san dusa ranjena I neću nazad, nek me vitar nosi Jer nisan za te moga zivit ja Kad bog me primi, kad me pita ko si Od jubavi san dusa ranjena Kad jednom bude kasno za sve riči Jer nije jubav rana ča se liči Kad tilo drće ka da vitar puse Ti dođi meni, ti dođi meni Da ti skinen kriz sa duse I sve san daje, sve je veća tama I ne znan vise kako san se zva Jer samo pantin to ča ne bi tija Od jubavi san dusa ranjena