Svirajte Mi Letra

Toga jutra sam stigao putničkom klasom, pa kući sa stanice časom, kroz ba?te i prečice znane. A u vojsci sam stekao druga do groba i hroničnu upalu zgloba - suvenir na stra?arske dane. U?ao sam na prstima, mati be?e već budna i brzo se prekrstila. Reče: "Pro?lo je k'o za čas, ba? si stigao dobro jer svatovi su tu do nas pa ce ti svirati a ti će? birati". Svadba be?e k'o svadba, i ?ta da se priča, parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom. Već po redu po?eleh im zdravlja i sreće, iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom. Tad me spazi?e cigani, kum je tra?io pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih! ?irok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub nego zapovedi ?ta ćemo svirati!" Svirajte mi "Jesen sti?e dunjo moja", jesen rana, nek zazvone tambure u transu. Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu! Svirajte mi "Jesen sti?e dunjo moja", al' polako, da mi ne bi koja reč promakla. Sklon'te ča?e i bokale, razbio bih svet od ?ale, da je samo slučajno od stakla, dunjo moja... Retko odlazim kući a pisem jo? ređe, i slike su bleđe i bleđe, pa lepe potiskuju ru?ne. Al' nekad poručim piće i tako to krene, pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tu?ne. Nikom ne pričam o tome. Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem. Spas mi donose cigani, oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih, oni me pitaju ?ta da sviraju... Svirajte mi "Jesen sti?e dunjo moja", jesen rana, nek zazvone tambure u transu. Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu! Svirajte mi "Jesen sti?e dunjo moja", al' polako, da mi ne bi koja reč promakla. Sklon'te ča?e i bokale, razbio bih svet od ?ale, da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...