Poret Mog Zivota Letra

Mesec prosipa bokal fosfora. Vitra? mraza na oknu prozora. Jedne noći k'o ova, znaće Bog, doslikaću portret ?ivota svog. Silueta se davno nazire. Neko uzdahne, neko zazire. Isto vide a razno tumače, đavo prste u farbu umače. Prave si boje dodala na taj portret ?ivota mog: talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog. I lila, tamnu, čeznjivu, i boju breskve, ne?nu i srame?ljivu, setno sivu, nepogre?ivu. Roze nađoh međ' starim pismima, modru vrpcu nad te?kim mislima, ukrah riđu iz pera drozdova, laki purpur iz prvih grozdova. Uzeh oker sa sveće svečarske, drap sa svilene ma?ne bećarske, mrku s tambure tu?nih tonova a cinober sa nosa klovnova. Prave si boje dodala na taj portret ?ivota mog: talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog. A crnu nisi ?tedela, ali bez nje bi bela jo? izbledela - bez crne bela ne bi vredela. Srce je moje napuklo k'o kora starog bagrema, al' u tvom oku kao lane zadrema. I, jedva, kao ?apati, niču u uglovima zlatne paprati. Pramen sna u sliku navrati. Vetar dokono senke spopada. Huk u ambis ti?ine propada. Jedne noći, k'o ova, znaće Bog, doslikaću portret ?ivota svog.