Print

Ona je volela blues,njen kralj zvao se Peter Green.A ja, sasvim slučajno tu...Za taj film neko levi, sasvim...Uvek je gledala sat,i čim sklope kazaljke krugk'o mala bi šaputala, tad,da negde neko misli na nju.U njenoj sobi, mala riznica greha,kao duga, preko besmisla most...Puno knjiga nekog prebeglog Čeha,i sportska štampa, ako naiđe gost...Uglavnom prođe sve,ali ostane blues.Boje se razlijukad ga čujem na radiju...Ubija metronom...Šta taj sat radi tu?Jedan i nula-pet...Neko misli na nju.Negde u meni je kvar,Letras de cancionesi mrak sto me gricka k'o miš...I sav sam kao ona staklena stvaru kojoj veje kada je pomeriš.U ovoj sobi ravnoteža je prosta:sto i krevet i prekidač za luč...Ispod cene mole cenjenog gostada pre puta ne zaboravi kljuc.Uglavnom ...Ona je volela blues, o-je,lucidni Peter Green...A ja, ja sam voleo nju...A blues... šta blues...?Nemam ništa sa tim... From Letras Mania