Miroslav Ilic
Svatio Sam Ne Mogu Bez Tebe
Gledam kako vetar muci malaksale grane, i odnosi tebe sve dalje od mene, a uvelo lisce slaze se po zemlji, kao moja tuga, moje uspomene. Ti si znala beskrajno da volis, nesebicno da podaris sebe, i tek sada kad se rastadosmo shvatio sam, ne mogu bez tebe. Nikad vise necu biti ono sto sam bio, onaj vedri covek koga pesma prati, jer ranjena ptica ne moze da peva, ni presahli izvor putnika da svrati.
Ti si znala beskrajno da volis, nesebicno da podaris sebe, i tek sada kad se rastadosmo shvatio sam, ne mogu bez tebe.
Ne znam dal' si nasla mira daleko od mene, al' drugog coveka zavolela nisi. Ne moze se, duso, goreti dva puta, u narucju mome sagorela ti si. Ti si znala beskrajno da volis, nesebicno da podaris sebe, i tek sada kad se rastadosmo shvatio sam, ne mogu bez tebe.
From Letras Mania