Teatar
Petrovic Xenija
Uz sum kise i zubor nostalgije vozova stizao je kuci drugom klasom.Na stanici tihi lavez kerova i par ljudi u iscepanim kaputima nesto su pricali bez veze,uz skripu tockova sisao je sa voza i uputio se ka vratima gde ga je cekala nostalgija.Zajedno stigose kuci a na vratima je stajala posmrtnica pise Petrovic Xenija.Okrenuo se i potrcao ka nicemu, pokusava da pobegne od svega, od sebe samoga.Od umora i ostalog padne na zemlju i bolno se iskezi da bolno se iskezi.Nakon nekog vremena ustaje i shvata da nema nikoga, ama bas nikoga,Vece je mirisalo na tamjan, na peceni kukuruz, izvadio je pistolj i povukao oroz.
From Letras Mania